Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bankarski kredit, kamata i njihove ekonomske funkcije". Rad ima 29 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

INTERNACIONALNI UNIVERZITET

NOVI PAZAR

FAKULTET ZA MENADŽMENT I POSLOVNU POLITIKU

SEMINARSKI RAD

Bankarski kredit, kamata i njihove ekonomske funkcije

Beograd, 2010.

S A D R Ž A J

UVOD 2

1. POJAM I ZNAČAJ KREDITA  4

2. VRSTE KREDITA       5

3. FUNKCIJE KREDITA  11

4. BANKARSKI KREDIT KAO OBLIK PLASMANA           14

5. PROCEDURA ODOBRAVANJA KREDITA       16

5.1. Uslovi odobravanja kredita  16

5.2. Podnošenje zahteva za odobravanje kredita 17

5.3. Ocena kreditne sposobnosti podnosioca zahteva     17

5.4. Postupak odobravanja kredita         19

6. UGOVORI O KREDITU           23

6.1. Opšte karakteristike            23

6.2. Prava i obaveze ugovornih strana iz ugovora            24

6.3. Posebni načini prestanka ugovora o kreditu 25

6.4. Način korišćenja kredita------------------------------------------------------------------26

ZAKLJUČAK     27

LITERATURA     29

Kredit predstavlja realnu ekonomsko-pravnu kategoriju robno-novčane privrede, pod kojom podrazumevamo određeni dužničko-poverilački odnos u kome jedan privredni subjekt (poverilac) dobrovoljno ustupa drugom privrednom subjektu (dužniku) pravo raspolaganja određenom količinom novca ili nekim drugim pravom, uz obavezu drugog subjekta (dužnika) da taj novac ili to pravo posle isteka zajednički utvrđenog roka vrati prvom subjektu (pove-riocu), najčešće uz određenu nadoknadu, koja se zove kamata.

Kredit je privremena usluga koju čini poverilac dužniku, tako što mu ustupa na raspolaganje određenu sumu novca ili neki predmet, što ukazuje da kredit odvaja na neki način pravo raspolaganja od sopstvenosti. Važno je da kod kredita postoji načelo povratnosti, što znači da dužnik ima obavezu da vrati poveriocu uzeti kredit kada istekne rok trajanja kreditnog ugovora. Ovo načelo razlikuje kredit od poklona, regresa, donacija, subvencija, humanitarne pomoći itd. Jedino kod bespovratnih kredita ne postoji načelo povratnosti.

Kredit se po pravilu daje uz određenu kamatu, koja predstavlja naknadu za korišćenje sredstava koja su dužniku data na privremeno raspolaganje i upotrebu.

Banka kao monetarna i finansijska institucija ima zadatak da plasira kreditna sre-dstva za finansiranje neophodnih potreba svojih poslovnih klijenata, uvećava vrednost na najbolji način i da prema njihovom zahtevu uslužno obavi i druge bankarske poslove. Da bi banke bile u mogućnosti da te zadatke obavljaju, moraju raspolagati određenim volumenom i strukturom finansijskog i kreditnog potencijala, koji se iskazuje u bilansu banke.

Ponuda zajmovnog kapitala zavisi od pojedinačnih novčanih kapitalnih resursa, s jedne strane i vlasnika tih resursa da ih upotrebe za finansiranje tekuće potrošnje, s druge stra-ne. Koliko će štedeti, a koliko će trošiti svaki pojedinac, zavisi od vremena, odnosno od stope vremenskih preferencija. To je odnos sadašnje potrošnje prema budu-ćoj potrošnji. Po pravilu ljudi pridaju više pažnje današnjoj potrošnji nego istoj količini potrošnje u budućnosti. Da bi se odrekli potrošnje danas, a da time ostvare odgovarajuću štednju potrebno je da im se plati kamata. Što je kamata veća oni će više štedeti. To je razlog što kriva ponude zajmovnog kapi-tala (novčane uštede) ima oblik rastuće krive. Sa svakim povećanjem kamatne stope, pove-ćava se ponuda zajmovnog kapitala.

 

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]